Photoblog

Program za Fotoramu 2012

04.05.2012 Objavljeno pod Design

Srbija / Serbia, Kragujevac, drugi festival umetničke fotografije / the second festival of artistic photography, „Fotorama”, foto-klub Apolo, infografik / infographic

Broj Poseta (40721) Broj komentara (1312)

Festival umetničke fotografije „Fotorama” 2012
Prvi festival „Fotorama” - reportaža
Program festivala umetničke fotografije „Fotorama”

Nova adresa: gkojadinovic.com/blog

Kurs dinara prema evru za period 2007-2011.

devizni kurs, dinar prema evru za period 2007-2011, dinar prema evru, retrospektiva kursa

Srbija se tokom prvih šest meseci 2011. godine prodajom trezorskih zapisa zadužila za 1,38 milijardi evra prodajom obveznica u dinarima na koje je kamata iznosila i iznad 13 odsto. Prema rečima Ivana Nikolića, saradnika Ekonomskog instituta, Vlada Srbije uspela je da nas za pet meseci zaduži i potroši više od iznosa koji je tražila za 51 odsto Telekoma Srbija. (izvor: Blic, krajem maja 2011. godine)

U julu se Ministarstvo finansija zadužilo prodajom svojih hartija od vrednosti za novih 700 miliona evra (obveznica u vrednosti 54 milijarde dinara i 150 miliona indeksiranih u evrima), ali se predviđanja da će dinar ponovo ojačati na ispod 100 dinara za jedan evro nisu ostvarila. (izvor: B92, jul 2011. godine)

Dinar je do kraja godine nastavio da slabi, ali budući da je predizborna godina i da NBS sve čini da inflaciju suzbije u jednocifrene okvire, dinar se do samog kraja godine „ponašao” bolje nego 2010. godine.

* Izvor: Narodna banka Srbije

23.01.2012 Objavljeno pod Design

devizni kurs, dinar, evro, pad, grafik, 2007, 2008, 2009, 2010, 2011

Broj Poseta (8334) Broj komentara (14)

Kurs dinara prema evru za period 2007-2010.
Koliko danas vredi 1.000 dinara?
Kurs dinara prema evru 2007-2009.
Milioni i milijarde dinara
Za jedan evro

Nova adresa: gkojadinovic.com/blog

Program festivala umetničke fotografije „Fotorama”

(klik na sliku za uvećanje)

Foto-reportaža sa festivala „Fotorama”

28.04.2011 Objavljeno pod Design

Srbija / Serbia, Kragujevac, prvi festival umetničke fotografije / the first festival of artistic photography, „Fotorama”, foto-klub Apolo, infografik / infographic

Broj Poseta (19013) Broj komentara (707)

Za dobrotvornu izložbu
Sa moje druge izložbe

Nova adresa: gkojadinovic.com/blog

Strategije razvoja Vlade Srbije

Pre nekoliko dana sam iz prašnjave arhive na disku izvukao neobjavljeni dijagram iz aprila prošle godine. U to vreme Vlada je Srbije objavila još jednu strategiju razvoja zemlje i pojedini su istaknuti političari iznosili zapanjujuće planove i megalomanska obećanja potkrepljena nebuloznim iznosima.

Dinar u utorak jači za devet para. Indeksi nedelju završavaju rastom. Bez dogovora o minimalcu (Orbović). Spustiti cene goriva (Škundrić). Ne prodavati Telekom. Jeftini stanovi biće moderni. Metalska industrija u teškom stanju. Paziti sa kreditima (Dugalić). Prodaja Jata bez dugova. Nezaposlenost dostiže vrhunac. Prioritet su domaća gazdinstva. Država srozava standard građana. Prodaja dobra za Telekom (Cvetković). U Srbiji čak 670.000 ljudi gladuje. Od Telekoma niču putevi (Kalanović). Koridor 10 prava slika Vlade Srbije. Obala Slonovače više izvozi od nas. Metro se ne gradi u mandatima. Do juna odluka o modelu restitucije. Srbija „sila” u preradi ribe (Dragin). Monopol na gorivo ukida se 2011. (Cvetković). Beograd sigurno dobija metro (Đilas). Korpa sve praznija, cene sve više. Zaduženost teško breme za državu. Koridor će uposliti 100.000 ljudi (Đukić Dejanović). Ove godine 110 km, Koridor 10 do 2012. (Mrkonjić). U Srbiji 760 hiljada nezaposlenih. Miljenici vlasti koče gradnju stanova. U Srbiji najniži PDV (Dragutinović). Banke „bogatije” za 200 mil. evra. RTB Bor je strateški bitan (Dačić). Vlada prodaje Jat zbog građana. Za deficit budžeta 160 miliona evra (Dragutinović). Ukrajina poslovna šansa Srbije. Prepolovljen stočni fond u Srbiji. EPS izgubio devet milijardi dinara. PayPal stiže, problem carine ostaje. Imamo plan za izlaz iz krize (Tadić). Srbija veliko gradilište (Mrkonjić). Srbiji dozvola za izvoz ribe u EU.

Kako živalj u Srbiji ne pamti duže od mesec dana, iste se priče vrte godinu dana kasnije, pa je moj dijagram prilično svež. Neispunjena obećanja i lepe želje unosio sam bez ikakvog reda, onako kako su se pojavljivali u vestima*. Veličina svakog kvadrata proporcionalna je odgovarajućim iznosima, bez obzira na to što svaki ministar ima svoju omiljenu valutu.

U suštini, za realizaciju obećanih projekata potrebno je nekoliko milijardi evra, a svima im je zajednička osnova koju čini planirani deficit od milijardu evra. O projektu elektronske vlade od tada ništa više nisam čuo. Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas više ne spominje metro. Samo Beograđani znaju koliko su mostova dobili prošle godine i kako im je. Od obećanih 120 kilometara ministar Milutin Mrkonjić je za za dve godine napravio 20 km autoputa. Što se tiče staze za Formulu 1 u Staroj Pazovi... nemam komentar.

Istovremeno, javna potrošnja je povećana, a Vlada Srbije nam je obezbedila nova zaduženja: sredstva za jačanje deviznih rezervi (180 miliona evra) iz aranžmana sa MMF i zaduženja kod nekoliko komercijalnih banaka u iznosima od 160 i 250 miliona evra (krajem godine). Nakon boravka ruskog predsednika Dimitrijeva Medvedeva u Beogradu Srbiji je odobren ruski kredit u iznosu od 200 miliona dolara, iako je predsednik Srbije Boris Tadić govorio da nam je odobrena cela milijarda. Ruski premijer Vladimir Putin navodno je Srbiji doneo paket investicija u vrednosti od deset milijardi dolara.

Ima li kraja ovom ludilu? Neka sila prerade ribe bude sa nama.

P.S. Utehe radi navodim da je početkom aprila prošle godine objavljena i vest pod sledećim naslovom: Za Grčku je kriza prošla (kako je izjavio grčki premijer Papandreu). Nepunih mesec dana kasnije Grčka je bankrotirala. Tek tako.

_____

*izvor: B92, Danas

23.04.2011 Objavljeno pod Design

Vlada Srbije, strategija razvoja, neispunjena obećanja, preterivanje, obmanjivanje, neistine, laži, Koridor 10, Telekom, zaduženost, nezaposlenost, javna potrošnja

Broj Poseta (1707) Broj komentara (5)

Ni dinar nije što je nekad bio
Milioni i milijarde dinara

Nova adresa: gkojadinovic.com/blog

Litar po litar

„U poređenju sa pivom, evrodizel i nije toliko skup”

...nedavno se u razgovoru sa kolegama postavilo pitanje koliko čega dobijamo za svoj novac, pa sam odlučio da se pozabavim tečnostima i njihovim cenama. Cene* u zagradi se odnose na jedan litar tečnosti, a gde god je to bitno navedeno je i trgovačko pakovanje (2 litra, 330 ml i slično).

Najjeftinija nam je (još uvek) voda. Nekada smo je pili sa česme, dana češće posežemo za flaširanom vodom. Verovatno zato što česmovača u zavisnosti od kraja u kome živite ima boju, miris i ukus. Sve ono što voda po definiciji nema. Uprkos tome, naša česmovača je pitka, uglavnom ispravna i, kako lekari kažu, nezamenjiva.

Mlečni proizvodi i sokovi su skuplji. Gazirani sokovi su napumpani ugljen dioksidom i u poređenju sa gustim sokovima po zapremini sigurno dobijate manje, pa tako gusti sokovi nisu mnogo skuplji (osim energetskih pića). Sa pivom već treba biti oprezan, nije loše znati da je „fancy” pivo u bočicama od 330 ml znatno skuplje od istog piva u prostim zidarskim bocama.

Naftni derivati plutaju negde između ulja i jeftinijeg piva. Gorivo nije skupo u poređenju sa (skoro) bilo kojim vinom, ako na trenutak zaboravimo njihovu energetsku vrednost i činjenicu da našim motorima na fosilna goriva treba mnogo više nego nama.

Ispod jeftinog suncokretovog ulja nalaze se hemijska sredstva i bolja alkoholna pića. Cene šampona, sapuna i sredstava za čišćenje variraju u zavisnosti od robne marke, ali se ne mogu porediti sa penama i gelovima za brijanje ili pastom za zube. Ako mislite da je maslinovo ulje preskupo, pogledajte laneno ili susamovo.

Za one sa najdubljim džepom u dnu grafika počinje carstvo jeftinih mirisa (uglavnom dezodoransa), skupih pića i začina. Sada mi je jasno zašto u maminoj kuhinji nikada nije bilo vorčester (Worchestershire) sosa. Ipak, većina skupih pića se može uklopiti u nešto duži grafik - dok su parfemi barem dvadesetak puta skuplji.

_____

*izvori: Mercator, Metro

08.04.2011 Objavljeno pod Design

infografik / infographics, uporedne cene tečnosti, voda / water, mleko / milk, pivo / beer, vino / wine, ulje / oil, gorivo / fuel, sladoled / ice-cream

Broj Poseta (1601) Broj komentara (7)

Design

Nova adresa: gkojadinovic.com/blog

(Ne)zaposlenost u Srbiji

U Srbiji je od početka krize bez posla ostalo oko 400.000 ljudi, kako su prošle nedelje objavili stalni predstavnik misije MMF-a u Srbiji i njen šef Albert Jäger. Prema dosadašnjim ocenama Vlade Srbije posao je izgubilo „samo” 280.000 radnika. U stvari, krize nije ni bilo, odnosno - mi smo od krize profitirali, kako je obećao donedavni ministar ekonomije i regionalnog razvoja Srbije Mlađan Dinkić.

U vestima se tokom boravka misije MMF-a moglo pročitati da „1,8 miliona zaposlenih ne može da izdržava 1,6 miliona penzionera, oko 800.000 nezaposlenih i isto toliko korisnika socijalne pomoći”, pa sam se pitao koliko njih zaposleni zapravo nose na plećima*?

Srbija, zaposlenost, nezaposlenost, struktura, unemployment, Serbia

Srbija je predstavljena trouglom, ukupno nas 7.306.000** stanovnika. Zaposleni su predstavljeni crvenim tonovima. U sredini su narandžastom označeni penzioneri, primaoci socijalne pomoći (1.600.000 stanovnika) i još 1.600.000 radno sposobnih nezaposlenih stanovnika. Iznad svih njih je žutom predstavljeno radno nesposobno stanovništvo. Najviše radnih mesta izgubljeno je u privredi. Istovremeno, u javnom sektoru i državnoj upravi otvoreno je preko trideset državnih agencija (u Srbiji danas imamo 128 državnih agencija).

Veći deo zaposlenih radi u neproizvodnim delatnostima (svetliji deo). U budžetu za 2011. godinu predviđene su zarade za 265.964 zaposlenih u državnoj upravi i javnim službama (ceo javni sektor se procenjuje na 510.000 zaposlenih). U administraciji Srbije danas ima oko 28.000 činovnika (2000. godine bilo ih je 8.099).

Tamnocrvenim delom predstavljeni su zaposleni u proizvodnji od čijih zarada svi ostali dobijaju platu. Iako predstavljaju samo 19,59% od ukupnog broja zaposlenih (odnosno 4,82% svih stanovnika Srbije) oni pune 91,4% budžeta.

Crveni trougao koji predstavlja zaposlene preslikan je u gornji deo, označen je tamnijim nijansama i jasno pokazuje da je odnos zaposlenih i nezaposlenih u Srbiji otprilike 1:3.

Prema podacima Unije poslodavaca Srbije šestina radnika (18,3%) u proizvodnji ne dobija platu redovno „što znači da kasni i uplata u budžet onih doprinosa koji su obavezni”. „Prosečna zarada u privatnom sektoru prošle godine iznosila 29.587 dinara, a u državnom 38.885 dinara”, pa „oni koji su 'izdržavani' za skoro 100 evra imaju veću platu od onih koji rade da bi ovima plate bile redovne”.

Proleteri svih zemalja, ništa ne valja.

_____

*izvori: B92, Dnevnik

** izvor Wikipedia: Serbia

01.03.2011 Objavljeno pod Design

Srbija / Serbia, struktura / structure, zaposlenost, nezaposlenost / employment, unemployment, proizvodnja / production, grafik, infografik / infographics, prevrnuta piramida / inverted pyramid, MMF / IMF

Broj Poseta (3283) Broj komentara (5)

Kurs dinara prema evru za period 2007-2010.
Koliko danas vredi 1.000 dinara?
Milioni i milijarde dinara

Nova adresa: gkojadinovic.com/blog