Pre nekoliko dana sam iz prašnjave arhive na disku izvukao neobjavljeni dijagram iz aprila prošle godine. U to vreme Vlada je Srbije objavila još jednu
strategiju razvoja zemlje i pojedini su istaknuti političari iznosili zapanjujuće planove i megalomanska obećanja potkrepljena nebuloznim iznosima.
Dinar u utorak jači za devet para. Indeksi nedelju završavaju rastom. Bez dogovora o minimalcu (Orbović). Spustiti cene goriva (Škundrić). Ne prodavati Telekom. Jeftini stanovi biće moderni. Metalska industrija u teškom stanju. Paziti sa kreditima (Dugalić). Prodaja Jata bez dugova. Nezaposlenost dostiže vrhunac. Prioritet su domaća gazdinstva. Država srozava standard građana. Prodaja dobra za Telekom (Cvetković). U Srbiji čak 670.000 ljudi gladuje. Od Telekoma niču putevi (Kalanović). Koridor 10 prava slika Vlade Srbije. Obala Slonovače više izvozi od nas. Metro se ne gradi u mandatima. Do juna odluka o modelu restitucije. Srbija „sila” u preradi ribe (Dragin). Monopol na gorivo ukida se 2011. (Cvetković). Beograd sigurno dobija metro (Đilas). Korpa sve praznija, cene sve više. Zaduženost teško breme za državu. Koridor će uposliti 100.000 ljudi (Đukić Dejanović). Ove godine 110 km, Koridor 10 do 2012. (Mrkonjić). U Srbiji 760 hiljada nezaposlenih. Miljenici vlasti koče gradnju stanova. U Srbiji najniži PDV (Dragutinović). Banke „bogatije” za 200 mil. evra. RTB Bor je strateški bitan (Dačić). Vlada prodaje Jat zbog građana. Za deficit budžeta 160 miliona evra (Dragutinović). Ukrajina poslovna šansa Srbije. Prepolovljen stočni fond u Srbiji. EPS izgubio devet milijardi dinara. PayPal stiže, problem carine ostaje. Imamo plan za izlaz iz krize (Tadić). Srbija veliko gradilište (Mrkonjić). Srbiji dozvola za izvoz ribe u EU.
Kako živalj u Srbiji ne pamti duže od mesec dana, iste se priče vrte godinu dana kasnije, pa je moj dijagram prilično svež. Neispunjena obećanja i lepe želje unosio sam bez ikakvog reda, onako kako su se pojavljivali u vestima*. Veličina svakog kvadrata proporcionalna je
odgovarajućim iznosima, bez obzira na to što svaki ministar ima svoju
omiljenu valutu.
U suštini, za realizaciju obećanih projekata potrebno je nekoliko milijardi evra, a svima im je zajednička osnova koju čini
planirani deficit od milijardu evra. O projektu elektronske vlade od tada ništa više nisam čuo. Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas više ne spominje metro. Samo Beograđani znaju koliko su mostova dobili prošle godine i kako im je. Od obećanih 120 kilometara ministar Milutin Mrkonjić je za za dve godine napravio 20 km autoputa. Što se tiče staze za Formulu 1 u Staroj Pazovi... nemam komentar.
Istovremeno, javna potrošnja je povećana, a
Vlada Srbije nam je obezbedila nova zaduženja: sredstva za jačanje deviznih rezervi (180 miliona evra) iz aranžmana sa MMF i zaduženja kod nekoliko komercijalnih banaka u iznosima od 160 i 250 miliona evra (krajem godine). Nakon boravka ruskog predsednika Dimitrijeva Medvedeva u Beogradu Srbiji je odobren ruski kredit u iznosu od 200 miliona dolara, iako je predsednik Srbije Boris Tadić govorio da nam je odobrena cela milijarda. Ruski premijer Vladimir Putin navodno je Srbiji doneo paket investicija u vrednosti od deset milijardi dolara.
Ima li kraja ovom ludilu? Neka sila prerade ribe bude sa nama.
P.S. Utehe radi navodim da je početkom aprila prošle godine objavljena i vest pod sledećim naslovom: Za Grčku je kriza prošla (kako je izjavio grčki premijer Papandreu). Nepunih mesec dana kasnije Grčka je bankrotirala. Tek tako.
Vlada Srbije, strategija razvoja, neispunjena obećanja, preterivanje, obmanjivanje, neistine, laži, Koridor 10, Telekom, zaduženost, nezaposlenost, javna potrošnja
RSS feed
Papir može da istrpi, možemo li mi?
Svagdje je isto, pa i kod nas.
Volim predizborne kampanje. Uvijek čujem neku novu bajku.
pozdrav
O,moj druže pa o ovou Vladu treba samo slikati i odložiti u neki tamo album..Pozdravljam te.
Odličan post. To smo mi, to su naši političari (i pozicija i opozicija) i baš ovako izgledaju naše strategije. Tragikomedija! Jednom rječju mi smo sami sebi dovoljni kriza nam u opšte nije ni trebala. Pozz.
E, mandrače, trpi papir, trpimo i mi... a živimo u bajci! Lepo je Jovan napisao, sa Vladom se uvek možemo slikati ;)
Kraj nas ovakvih, neprijatelj nam nije potreban, janakis...
The political situation in Serbia is rather difficult because of unfulfilled promises. The situation can affect the various areas of industry and economy.