Photoblog

Davne 1924. godine u Milanu je održan prvi međunarodni kongres štedioničara da bi se pronašao izlaz iz krize izazvane Prvim svetskim ratom. Učesnici su zaključili da su za razvoj čovečanstva potrebni očuvanje postojećih resursa i promene u njihovom korišćenju. U znak sećanja na taj događaj 31. oktobra se obeležava Međunarodni dan štednje, a sledi mu tzv. nedelja štednje.

Tokom nedelje štednje banke se trude da zadrže stare i privuku nove štediše nudeći stimulativne kamate i atraktivne pakete. U šarolikoj ponudi možda će vam relativno visokim kamatnim stopama pažnju privući - stepenasta štednja.

Stepenasta štednja je oblik štednje tokom koje se kamatna stopa periodično (mesečno ili kvartalno) povećava. Što su duže sredstva oročena obračunava se viša kamata. Novac možete podići pre isteka perioda oročenja bez naknade za razoročenje (i biće vam isplaćena kamata pripisana štednom ulogu za prethodni period, kao i kamata za štednju po viđenju od početka tekućeg perioda do datuma razoročenja).

Primer: na 1.000 evra (o dinarskoj štednji nema govora) oročenih po kamatnoj stopi od 6% posle godinu dana imaćete 60 evra više (1.000 x 0,06), a nakon odbitka poreza na prihod od kamate u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana (20%) iz banke ćete izaći sa 1.048 evra. Zamislite sada ponudu banke da štednju završite sa kamatnom stopom od 10 procenata!

U našoj zemlji osam banaka nudi stepenastu štednju i na svojim zvaničnim prezentacijama su objavile visine kamatnih stopa. Deset procenata?! U čemu je trik?

Kamatne stope su prikazane u bruto iznosu na godišnjem nivou. Pet banaka nudi stepenastu štednju na 12 meseci, jedna na 24 (i 36), a dve na šest meseci. Obična oročena štednja sa odgovarajućim kamatnim stopama i periodima oročenja prikazana je sivim poljima, a stepenasta štednja narandžastim.

 

Stepenasta štednja je tokom perioda oročenja uglavnom nepovoljnija do samog kraja perioda oročavanja. Nema trika. Razlika predstavljena sivim površinama je ugrađen rizik ako tokom štednje povučete svoj novac. Toliko o atraktivnim kamatama. Samo u Alpha banci i Société Générale kamate stepenaste štednje nadmašuju običnu štednju. Budite oprezni pre nego što ovih dana potrčite u banku.

 

U Srbiji će kroz nekoliko dana početi Nedelja štednje (od 31. oktobra do 8. novembra 2010. godine) kada banke građanima nude povoljnije kamatne stope na položeni novac. Za Narodnu banku Srbije ova nedelja biće nedelja dinarske štednje. Guverner Dejan Šoškić je istakao da je cilj centralne banke „dinarizacija”, odnosno afirmisanje dugoročne dinarske štednje.
 

Narodna banka Srbije je prethodnih godina radila na popularizaciji dinara i dala sve od sebe da održi relativno stabilan dinar. Posle dugog niza godina pojavila se dinarska štednja. Setimo se samo izjava prethodnog guvernera Radovana Jelašića: „...pošto je naša valuta dinar, naravno da preporučujem štednju u dinarima. Takav savet dao sam i svojoj deci” (3. oktobar 2008) i „samo da vam kažem, ja sam položio 20.000 dinara na štednju svojoj deci.” (10. oktobar 2008). Jadna deca.

 

Već nam je odavno svima jasno da naša privreda ne može podržati takav kurs dinara prema evru na čiju odbranu je samo u 2010. godini NBS potrošila preko dve milijarde evra. Prošle zime kurs dinara prema evru okrenuo sam naglavačke (ne raste evro, već dinar pada). Sada ću okrenuti kurs dinara prema evru u kurs evra prema dinaru. Dakle, prema deviznom kursu NBS 100 RSD = 93,84€.

Pre tri godine smo za 1.000 dinara na deviznom tržištu mogli kupiti 12,89 evra. Danas sa istom novčanicom možemo kupiti samo 9,38 evra. Na grafiku vidimo kako se promena deviznog kursa odrazila na vrednost domaće valute - očigledno je da hiljadu dinara iz 2007. godine danas jednostavno vredi manje. U procentima, to je pad od 27,3% u odnosu na evro.

 

Bez brige, na vidiku je samo još jedan neuspešan pokušaj dinarizacije štednje u Srbiji. Samo 1,5 odsto ukupnih para koje se čuvaju u bankama je u dinarima, sve ostalo su devizni ulozi.