Moja vozačka dozvola posle šesnaest godina danas ovako izgleda. U Jugoslaviji je nekada davno jedna budala predložila da se vozačke dozvole štampaju na smrdljivom platnu i - budući glup - pretpostavljam da je predlog jednoglasno usvojen.
Osim jadnog izgleda, moja vozačka dozvola se rasteže kao žvakaća guma i lepljiva je - toliko da je nešto slova ostalo na zaštitnoj foliji. U kragujevačkom SUP-u me je gospođa na šalteru optužila da sam kriv što mi je vozačka dozvola propala, ali je svoj stav unekoliko ublažila nakon mog prekornog pogleda.
Čovek nikada nije toliko star da ne bi mogao naučiti nešto novo. Danas sam saznao da u Srbiji postoji institucija preseljenja vozača. Kada sam pre nekoliko godina prešao u Kragujevac, nisam znao da je jedan deo mene, onaj vozački, nastavio da obitava u Ćupriji. U praksi to znači da je prilikom podnošenja zahteva za preseljenje potrebno na ime republičke administrativne takse uplatiti 580,00 dinara.
Osim toga, potrebno je kupiti i jednu običnu belu kartonsku fasciklu. Uspelo mi je da nekako previdim škrabotinu ispod uputstva na oglasnoj tabli, pa mi je na tu bitnu stavku pažnju skrenula moja nežnija polovina. Stvarno, neko je levom nogom naškrabao: бела фасцикла. Da ovi ovde sve to lepo spakuju u belu fasciklu kad iz SUP-a u kome je izvorno izdata vozačka dozvola dosije stigne, pretpostavljam - u džaku. Republička administrativna taksa od 580,00 dinara ne obuhvata i običnu belu kartonsku fasciklu od 10,00 (deset) dinara.
U principu, to je sve. Kada dosije stigne u kragujevački SUP, potrebno je samo napisati zahtev za izdavanje nove vozačke dozvole i priložiti je zajedno sa uplatnicom za obrazac vozačke dozvole (tričavih 324,00 dinara) i uplatnicom - na ime republičke administrativne takse od 580,00 dinara. Mislim da ministar Mlađan Dinkić svoju priču o uspeloj akciji o uklanjanju suvišnih propisa (tzv. giljotina propisa) može da okači mačku o rep. Ali, to je samo moje skromno mišljenje.
Izmena 6. avgusta: u petak ujutru ljubazna službenica u Automoto Savezu Srbije nije htela da mi uvaži oštećenu vozačku dozvolu (za Međunarodnu vozačku dozvolu), ali me je podučila da u ćuprijskom SUP-u zatražim potvrdu o izdatoj vozačkoj dozvoli. Potvrda je praktično prepis iz dosijea, košta 550,00 dinara i njeno vađenje traje dan ili dva, ali smo je zahvaljujući beskrajnom strpljenju mog oca pribavili istog dana...
Izmena 9. avgusta: na osnovu spomenute potvrde u Automoto Savezu Srbije su mi izdali Međunarodnu vozačku dozvolu koja košta 2.020,00 dinara i ne važi na teritoriji Republike Srbije?!
Izmena 10. avgusta: na osnovu sada već „magične” potvrde jutros sam bez pitanja dobio novu vozačku dozvolu, bez obzira što dosije iz Pomoravlja još uvek nije stigao... Nova vozačka dozvola odštampana je na štampaču i bez obzira na poslovičnu neljubaznost „šalteruša” moram da primetim da nisam imao problema, bile su ljubazne i opširne u savetima i preporukama.
Da vidimo šta smo imali...
Zahtev za izdavanje vozačke dozvole 10,00 din
Republička administrativna taksa 580,00 din
provizija u Pošti 25,00 din
Zahtev za izdavanje vozačke dozvole 10,00 din
Republička administrativna taksa 580,00 din
provizija u Pošti 25,00 din
Uplatnica za obrazac vozačke dozvole 324,00 din
provizija u Pošti 25,00 din
četiri fotografije 300,00 din
bela fascikla (!) 10,00 din
Potvrda iz SUP-a 550,00 din
fotokopija potvrde 4,00 din
Međunarodna vozačka dozvola 2.020,00 din
UKUPNO 4.463,00 din
Moje pamćenje daleko seže, ali se tek moji roditelji stvarno sećaju države
koja nije bila po meri čoveka. Zato danas u potpunosti razumem
predsednika Srbije Borisa Tadića kada naglašava da smo lideri u regionu.
Za opstanak u Srbiji potrebni su nadljudski napori.
vozačka dozvola, SFRJ, permis de conduire, YU, republička administrativna taksa, bela fascikla, giljotina suvišnih propisa
RSS feed