Photoblog

Tema classica

Od početka na ovamo sve se menja neprestano
zato mnogo snage treba da se krene sve do neba

Kad mi duša spusti jedra, kad Pegazu klonu bedra
eto meni crne ptice, crne ptice zloslutnice

Soba prepuna knjiga, kutija mala što svira
gledam prastari svod u oku, olovni san zri

Misli lete sve dalje, blistave nestvarnih boja
gledam kitnjasti ram na slici, prašnjavi lik bdi

Čarobnim dvorcima žurim, orgulje čujem u tami
pastir u frulu svira, opet novi se rađa dan...

Zove me nestalo vreme, muzika opojnog vina
čujem i zvuk klavira, nebo praznuje ovaj san

Žena usnulog lika teška mi otvara vrata
čudni osećam strah kraj sebe, ne čujem njen glas

Mnoštvo nestvarnih lica slike mi stvara iz priča
dok je dečiji svet još davno sanjao svoj san

Mekani zvuci klavira, ona tu muziku svira
oči joj čudno sjaje, to sa prašnjavih slika znam

Pogled joj uzalud tražim, tuga me muči i slama
oči joj krije tama, sve je nestalo nekud već

 

(S Vremena Na Vreme, 1975)